Androgena bića u svetu stripa

Published on 09/04,2010

 

Filozofski ideal ljudskog bića koje bi bilo spoj ženskog i muškog principa jeste androgeno biće. Ono kao takvo umelo bi da oseti svačije potrebe: nevino kao dete, mudro kao žena, a snažno kao muškarac (asocijacija na Sveto Trojstvo, večiti simbol potpunosti: Bog otac predstavlja snagu, Isus sin je simbol nevinosti, dok Sveti Duh predstavlja mudrost i simbol je stvaranja). Ovakvi likovi su tajanstveni, s neobičnim moćima kojih su često nesvesni. Predodređeni su za nešto više od običnog života. Takav je lik Maski iz stripa Aster Blistok. Maski će kao dete živeti hiljadama godina sve dok njegovo srce ne odredi da li će biti žensko ili muško. Otac ga poverava Asteru Blistoku, nadajući se da će mu on, kao veliki avanturista i vešt borac, postati uzor i biti presudan za određivanje seksualnosti. Međutim, dešava se suprotno i Maski se u njega zaljubljuje. Posle svog prvog iskustva, doživljava transformaciju zbog koje izbija rat. Svojim poreklom Maski je predodređen, ali samo kao muškarac, da vlada svojim svetom. Ovakvim neželjenim obrtom menja se čitava sudbina njegove planete. Maski (sada žena) biva preneta u paralelni svet, a samim tim ubuduće nedodirljiva za Astera. Iako ista, njena scisiparna sestra ne može da je zameni (misli se na organizme koji se razmnožavaju deleći se na iste, scisiparne polovine).

Kroz veći deo serijala Maski se ponaša i govori u skladu sa svojim godinama, znači, kao dete. Pošto je u položaju onoga koji treba da uči i stiče iskustvo, njena reč se mnogo ne poštuje, što, naravno, ne odgovara dečjoj sujeti. U nastupima besa izgovara tako čestu i za nju karakterističnu uzrečicu „Pupafiks”, koja ništa ne znači, ali je u funkciji psovke.

 

Androgene likove stvorio je i Žan Žiro Mebijus u stripu Vrtovi Edena. Stel i Etan su likovi iz budućnosti. Zemaljska civilizacija iskoristila je androgene moći pojedinaca, prigušujući seksualnost hemijskim putem (lekovima i hranom). Odricanjem „nižih” nagona postignut je viši stepen svesnosti i koncentracije (ova filozofija ukorenjena je u svim religijama, posebno u budizmu). Dolaskom na planetu Eden, oni doživljavaju preobražaj. On nas upućuje na biblijski mit o Adamu i Evi – probavši jabuku započinju sasvim drugačiji život. U nemogućnosti da se hrane dotadašnjim načinom i uzimajući prirodnu hranu, oni postaju polno određeni – Stel postaje žena, a Etan muškarac. Ali spoznavši to, Stel se uplašila i pobegla. Za Etana početni seksualni impuls prerasta u ljubav i time počinje njegovo dugo traganje za Stelom. Da bi došao do nje, on mora proći kroz transcedentalne transformacije da bi spoznao ženu i približio joj se.

Vrlo lako uočavamo da je taj prelomni trenutak u kojem nastaje preobražaj presudan za dalju sudbinu ženskog lika. Ona postaje nedodirljiva, a ljubav Etana  prema njoj prelazi u višu, duhovnu sferu. Time se zatvara krug koji je počeo s njima kao androgenim bićima, da bi na kraju uspostavili prvobitnu harmoniju.

Izgleda da je Mebijusova preokupacija bio baš ovaj princip androgenosti, jer je po njemu odabrao upečatljive likove u serijalu Doživljaji Džona Difula: dečaka Solina i Imperatorku, koja je vizuelno prikazana kao dva sijamski spojena bića – muško i žensko.

 

 


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me